Nacrt unutrašnjeg uređenja Udruženja građana „Komunistički Pokret Srbije“

 

U skladu sa odredbama čl.11. i 12. Zakona o udruženjima (»Službeni list RS«, br.51/09), na osnivačkoj skupštini održanoj dana 09.09.2012. u Beogradu usvojen je:

 

STATUT UDRUŽENјA GRAĐANA

 „KOMUNISTIČKI POKRET SRBIJE“

 

ČLAN 1. 

 

Pun naziv Udruženja građana je:

 „KOMUNISTIČKI POKRET SRBIJE“.  Skraćeni naziv Udruženja je K.P.S. Sedište udruženja je u Zaječaru

 

Oblast ostvarivanja cilјeva

 

ČLAN 2.

 

Cilјevi Udruženja su: Razvijanje teorije i prakse humanizacije i demokratizacije društva Republike Srbije.

 

            Cilјevi udruženja    

 

ČLAN 3.

 

Radi ostvarivanja svojih cilјeva Udruženje naročito:

 

1. organizuje edukativni rad,
2. organizuje tribine,
3. organizuje predavanja i seminare,
4. organizuje i sprovodi izdavačku delatnost u štampanom i elektronskom obliku, a naročito kroz veb portal K.P.S. (pod nazivom: Komunistička Partija Srbije) www.kps.rs ,
5. sarađuje sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlјi i inostranstvu koje se bave srodnim i istim poslovima kao i Udruženje K.P.S.
6. Udružuje se sa drugim pokretima, udruženjima, partijama ili organizacijama u cilјu ostvarivanja svojih programskih zadataka.
7. Organizovanje aktivnosti za edukaciju radnika, nezaposlenih, polјoprivrednika i omladine o humanom i pravednom društvu.
8. Izdavačka delatnost o teorijskim osnovama humanog i pravednog društva.
9. Informativno propagandna delatnost o aktuelnim dnevno-političkim dešavanjima.
10. Javno zalaganje za promenu oblika društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju.

 

ČLAN 4.

 

K.P.S. je organizacija građana Republike Srbije  koja okuplјa sve lјude koji prihvataju Program i Statut K.P.S. Pripadnik (član) K.P.S. može biti svaki punoletni građanin/ka, bez obzira na državlјanstvo, nacionalnu, rasnu i versku pripadnost . Član K.P.S. ne može biti pripadnik druge organizacije, stranke ili Pokreta. Članstvo se gubi svojevolјno ili isklјučenjem iz K.P.S.

 

ČLAN 5.

 

Svaki član ima pravo da :

• bira i bude biran za bilo koju funkciju K.P.S.,
• aktivno učestvuje u radu K.P.S.,
• predlažu ili kritikuju sve aspekte rada KPS , pojedince ili radna tela a u okviru interne aktivnosti pokreta,
• se usmenim ili pismenim putem obrati direktno Centralnom komitetu ili Sekretarijatu K.P.S.
• bude informisan o svim važnijim dešavanjima u pokretu.
• se u slučaju pojave ličnih problema obrati zvaničnim telima i službama K.P.S. , koja će mu u okviru svojih mogućnosti pomoći.
• ukoliko oseti potrebu da podnese zahtev za isčlanjenje iz partije.
• Redovno plaća članarinu u iznosu koji je odredio Sekretarijat KPS.

 

 

ČLAN 6.

 

K.P.S. ograničava svoje delovanje na teritoriju Republike Srbije u njenim ustavnim granicama. U skladu s tim udruženje građana K.P.S. deluje samo i isklјučivo na teritoriji Republike Srbije.

 

 

ČLAN 7.

 

Sedište K.P.S. je ujedno i mesto boravka aktuelnog generalnog sekretara.

 

ČLAN 8.

 

K.P.S. ima karakter pravnog lica i upisuje se kod nadležnog organa u registar pravnog lica.

 

ČLAN 9.

 

Interno formalno pismo K.P.S. je ćirilica.

 

ČLAN 10.

 

Simbol K.P.S. je crvena petokraka zvezda oivičena okvirom u žutoj boji. Unutar petokrake su srp i čekić takođe u žutoj boji, a naziv K.P.S. se nalazi desno gore u odnosu na krakove petokrake zvezde. Tekst simbola pisan je štampanim ćiriličnim pismom.

 

Pečat K.P.S. je okrugao sa tekstom u gornjoj polovini kruga „KOMUNISTIČKI POKRET SRBIJE“. A u donjem delu kruga naziv grada u kome je sedišta udruženja. U centru pečata je crvena petokraka zvezda sa srpom i čekićem unutar. Tekst pečata je pisan štampanim ćiriličnim pismom crvene boje.

 

Osnovni simbol, petokraka zvezda sa srpom i čekićem se ne može menjati ni jednom odlukom bilo kog organa K.P.S.

 

ČLAN 11.

 

Gradski i opštinski komiteti kao mesni odbori K.P.S. imaju svoje pečate, koji su identični sa matičnim pečatom K.P.S., ali je na njima dodatno istaknuto i ime gradske, opštinske ili mesne organizacije kojoj pečat pripada.

 

ČLAN 12.

 

K.P.S. je udruženje koje deluje po principu direktne demokratije i u skladu sa tim K.P.S. nema predsednika.

 

ČLAN 13.

 

Organi pokreta su: Kongres, Centralni Komitet, Sekretarijat, Gradski/Opštinski Komiteti, Gradski/Opštinski Sekretarijati i Mesni odbori. Funkciju zastupnika vrši Generalni Sekretar, a u njegovom odsustvu zamenik Generalnog Sekretara.

 

ČLAN 14.

 

            Kongres

 

 

Najviši organ K.P.S. je kongres i njega čine svi članovi Udruženja koji mogu delegirati svoje predstavnike iz svih osnovnih  organizacija (Gradski/Opštinski Komiteti i Mesni odbori) Udruženja, a koji su izabrani na način utvrđen odlukom Centralnog komiteta K.P.S. Broj delegata Kongresa utvrđuje se odlukom Centralnog komiteta K.P.S.

 

Redovni kongres se sastaje najmanje jednom godišnje, a vanredni u skladu sa zakonom. Takođe,vanredni kongres može se zakazati na obrazloženi predlog Centralnog komiteta K.P.S., kao i na inicijativu najmanje jedne trećine članova kongresa. Inicijativa se podnosi Sekretarijatu u pisanom obliku i u njoj se moraju navesti pitanja čije se razmatranje predlaže.

Način sazivanja ,način rada i donošenje odluka Kongresa vrši se u skladu sa zakonom.

 

Sednicu kongresa saziva Generalni Sekretar, pisanim obaveštenjem o mestu i vremenu održavanja kongresa i predlogu dnevnog reda. Sednicom predsedava lice koje bude, javnim glasanjem, izabrano na početku sednice.

 

 

Kongres takođe:

 

1. Usvaja i menja Statu i Program
2. Bira i razrešava članove Centralnog komitetaK.P.S.
3. Odlučije o statusnim promenama i prestanku rada udruženja.
4. Odlučuje o udruživanju u saveze i druge asocijacije u zemlјi i inostranstvu.
5. Donosi plan i program rada.
6. Usvaja druge opšte akte udruženja.
7. Razmatra i usvaja finansijski plan i izveštaj.
8. Razmatra i usvaja najmanje jednom godišnje izveštaj centralnog komiteta.
9. Rad kongresa i svih ostalih organa udruženja kontroliše supervizorska komisija, koju bira kongres.

Skupština punopravno odlučuje ako je prisutno najmanje 2/3 delegata.

Skupština odlučuje dvotrećinskom većinom glasova prisutnih delegata.

 

Za odluku o izmenama i dopunama Statuta, statusnim promenama i prestanku rada Udruženja neophodna je dvotrećinska većina glasova prisutnih delegata.

 

 

 

ČLAN 15. 

 

            Centralni Komitet

 

Centralni komitet  K.P.S. sačinjavaju svi sekretari i zamenici gradskih i opštinskih komiteta. Centralnim komitetom predsedava Generalni sekretar. Centralni komitet je zakonodavno telo K.P.S. Zadaci Centralnog komiteta su:

 

1. Izbor Sekretarijata K.P.S.
2. Donošenje odluka o političkim i drugim delovanjima K.P.S.
3. Potvrda izbora rukovodstava gradskih, opštinskih i mesnih komiteta K.P.S.
4. Donošenje odluke o zakazivanju, organizaciji i održavanju kongresa K.P.S.
5. Razno.

 

ČLAN 16.

 

            Generalni Sekretar

 

Generalnog sekretara bira Centralni komitet. Mandat Generalnog sekretara je 2 godine. U izuzetnim slučajevima Centralni komitet može produžiti mandat Generalnog sekretara na maksimalno još jednu godinu, nakon čega se ista osoba ne može birati najmanje 3 godine na tu funkciju.

Generalni Sekretar koordinira rad Sekretarijata, predsedava Centralnim Komitetom i vrši funkciju zastupnika Udruženja.

 

U njegovom odsustvu sve navedene funkcije preuzima Zamenik generalnog sekretara.

 

            Zamenik generalnog sekretara

 

Zamenika generalnog sekretara bira Centralni komitet. Mandat Zamenika generalnog sekretara je 2 godine. U izuzetnim slučajevima Centralni komitet može produžiti mandat Zameniku generalnog sekretara na maksimalno još jednu godinu.

 

Po isteku mandata Generalnog sekretara, Zamenik generalnog sekretara automatski postaje Generalni sekretar.

 

ČLAN 17.

 

            Sekretari

 

Opštinske i gradske Sekretare biraju članovi opštinskih, odnosno gradskih komiteta. Mandat Sekretara komiteta traje dve godine, u izuzetnim slučajevima članovi komiteta mogu produžiti mandat Sekretara na maksimalno još jednu godinu. Nakon čega se ista osoba ne moše birati na tu funkciju najmanje još 3 godine.

 

            Zamenici Sekretara

 

Zamenici opštinskih i gradskih Sekretara se biraju od strane članova gradskih, odnosno opštinskih komiteta. Mandat Zamenika sekretara traje dve godine, u izuzetnim slučajevima članovi komiteta mogu produžiti mandat Zameniku sekretara na maksimalno još jednu godinu. Nakon čega se ista osoba ne moše birati na tu funkciju najmanje još 3 godine. Verifikaciju mandata vrši Centralni komitet.

 

ČLAN 18.

 

            Sekretarijat

 

Sekretarijat K.P.S. se bira od strane Centralnog komiteta. Sekretarijat je direktno odgovoran Centralnom komitetu K.P.S. Sekretarijat je zvanični izvršni organ K.P.S. Sekretarijat K.P.S. se sastoji od Sekretara odseka i njihovih zamenika.

 

Sekretarijat se sastoji od sledećih odseka:

 

1. Odsek za marketing i propagandu.
2. Odsek za informisanje i odnose sa javnošću.

         III.        Odsek za ekonomiju i privredu.

1. Odsek za ekologiju i životnu sredinu.
2. Odsek za političko delovanje.
3. Odsek za visoko obrazovanje i nauku.

       VII.        Odsek za međunarodnu saradnju.

      VIII.        Odsek za pravna pitanja.

1. Odsek za organizaciona pitanja.
2. Odsek za polјoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
3. Odsek za bezbednost.

       XII.        Odsek za sport i fizičko vaspitanje.

      XIII.        Odsek za osnovno i srednjoškolsko obrazovanje.

     XIV.        Odsek za moralno-političku procenu rada članova i prijem novih članova.

1. Odsek za kulturu.

     XVI.        Odsek za urbanizam i saobraćaj.

    XVII.        Odsek za zdravstvo, radna i socijalna pitanja.

     

ČLAN 19.

 

Četrnaesti Odsek je potpuno nezavisan u svom radu i za svoj rad jedino odgovara Centralnom komitetu. Nјegove odluke su izvršne ,a pojedinac protiv koga su pokrenute disciplinske mere , ima pravo žalbe, Komisiji za žalbe Centralnog Komiteta u roku od 8 dana.

 

ČLAN 20.

 

Komisija za žalbe Centralnog komiteta se sastoji od 5 članova i nju čine: Generalni sekretar, Zamenik generalnog sekretara, Seretar 5-og odseka, Sekretar 8-og odseka i Sekretar 14-og odseka Sekretarijata.

 

ČLAN 21.

 

Gradski i Opštinski Komiteti kao i Mesni odbori K.P.S. se organizuju isklјučivo na teritoriji Republike Srbije. Gradski i opštinski komiteti imaju svoje Sekretare i Izvršne odbore, kao i svoje stručne službe po svom izboru. Dok Mesni odbori pripadaju gradskim ili opštinski komitetima i u skladu sa tim nemaju svoje zakonodavno niti izvršno telo, ni stručne službe. Gore navedene organizacije smeju da izlaze na opštinske, gradske izbore predsedničkog ili skupštinsko-opštinskog, skupštinsko-gradskog karaktera. Smeju da ulaze u koalicije, ali sa prethodnim mišlјenjem i odobrenjem Centralnog komiteta K.P.S.

 

ČLAN 22.

 

Mesne odbore predstavlјa Sekretar mesnog odbora koji se bira na period od dve godine. Sekretara bira svaki Mesni odbor po na osob. Sekretar mesnog odbora je ujedno i član Opštinskog komiteta.

 

ČLAN 23.

 

Gradske i opštinske komitete koordinira Regionalni koordinator. Regionalni koordinator ima nadzornu i savetodavnu ulogu. Regionalni koordinator je direktno odgovoran Centralnom komitetu. Podela Republike Srbije na regione je interni dogovor K.P.S. i u nadležnosti je Centralnog komiteta.

 

Javnost rada

ČLAN 24.

 

Rad  Udruženja je javan. Javnost se može isklјučiti na predlog Sekretarijata.

Javnost u radu ostvaruje se preko sredstava javnog informisanja, elektronske dostupnosti dokumentima, izdavanjem saopštenja i preko sopstvenog informativnog glasila (www.kps.rs).

 

Član 25.

 

Sekretarijat  K.P.S. određuje koji podaci i informacije se smatraju tajnim i načinu korišćenja tih podataka i informacija.         

 

 

ČLAN 26.

 

K.P.S. je pravno lice, i u skladu sa tim mu je dozvolјeno osnivanje i vođenje preduzeća, firmi, kompanija..itd.

 

ČLAN 27.

 

U skladu sa zakonom Republike Srbije K.P.S. ima pravo da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu.

 

Prestanak rada udruženja

 

ČLAN 28.

 

Udruženje prestaje sa radom odlukom Kongresa, kada prestanu uslovi za ostvarivanje cilјeva Udruženja, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

 

Postupanje sa imovinom udruženja u slučaju prestanka udruženja

                                                           

ČLAN 29.

 

U slučaju prestanka rada, imovina Udruženja preneće se na domaće nedobitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih cilјeva, odnosno Kongres će odlukom o prestanku odrediti kome se imovina prenosi u skladu sa Zakonom.

 

ČLAN 30.

 

K.P.S. se finansira iz sledećih izvora:

 

• Donacija.
• Članarina.
• Legata
• Nagrada
• Fondova
• Od organizovanja takmičenja, koncerata, akademija, tribina, simpozijuma.

 

ČLAN 31.

 

K.P.S. učestvuje na izborima za parlament, na predsedničkim izborima i izborima za predstavnička lokalna tela u celoj Srbiji. Odluku o učestvovanju na izborima donosi Centralni komitet K.P.S.

 

ČLAN 32.

 

K.P.S. će svoje nezadovolјstvo ispolјavati mirnim putem, putem mitinga, protestnih šetnji, tribina, akademija, štampe i proglasa.

 

            Stvaranje koalicija i pripajanje

 

ČLAN 33.

 

K.P.S. sme ulaziti u koalicije, ako Centralni komitet K.P.S. to odluči. Centralni komitet K.P.S. takođe odlučuje koje su političke opcije optimalne za saradnju sa K.P.S. Centralni komitet K.P.S. sklapa i poništava koalicione sporazume između K.P.S. i drugih političkih organizacija.

 

ČLAN 34.

 

K.P.S. se ni pod kojim uslovima ne može pripojiti ni jednom drugoj Pokretu, organizaciji ili grupi niti takvu odluku sme doneti bilo koje telo K.P.S. ili pojedini njen član.

 

ČLAN 35.

 

Pripajanje drugih Pokreta, organizacija ili grupa K.P.S.-u može se izvršiti samo ako članstvo drugih Pokreta, organizacija ili grupa u potpunosti prihvati načela, program i cilјeve K.P.S.

 

ČLAN 36.

 

Prava i obaveze članova kao i način njihovog učlanjivanja regulisani su internim aktom K.P.S.

 

ČLAN 37.

 

Komunistički Pokret Srbije će u skladu sa zakonom Republike Srbije organizovati ili podržavati organizovanje mitinga ili drugih javnih manifestacija u skladu sa svojim opredelјenjima.

 

ČLAN 38.

           

Bezbednost

 

Udruženje ima svoju službu bezbednosti formiranu u skladu sa važećim zakonima. Bezbednosna služba ima svoje rukovodioce i svoje radnike zadužene za bezbednost i sama će obezbeđivati funkcionere i goste u granicama svojih ovlašćenja. Radnik bezbednost je dužan da izvrši svako naređenje koje ne predstavlјa povredu važećeg zakona.

 

ČLAN 39.

 

            Prelazne i završne odredbe

 

Ovaj statut je usvojen na osnivačkoj konferenciji K.P.S.

 

ČLAN 40.

 

Dopune i izmene ovog statuta može da vrši samo kongres K.P.S.

 

ČLAN 41.

 

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Statutom neposredno će se primenjivati odredbe Zakona o udruženjima.

 

ČLAN 42.

 

Ovaj statut stupa na snagu danom usvajanja.

 

U BEOGRADU

09.09.2012 god.

 

 

 

 

Dodatak A.

 

 

Simboli :