Program

Program Komunističkog Pokreta Srbije

1.Uvod

Svaki društveni sistem ima svoj životni vek. Kapitalizam je već dostigao svoj zenit i kao takav pokazuje tendenciju propadanja. Kapitalizam je dospeo u izuzetno opasnu fazu razvoja kada je celokupno čovečanstvo dovedeno na granicu nestanka. Ovaj razvoj je samo zakonomeran razvoj kapitalizma jer društveno-ekonomske protivrečnosti ne prete samo kapitalizmu kao sistemu, već opstanku celokupnog čovečanstva. Stalna i potpuno bezobzirna trka za profitom potpuno zanemaruje osnovnu svrhu proizvodnje, a to je zadovoljenje potreba kako društva u celini, tako i svakog njenog pojedinca. Time se samo potvrđuje sva u suštini neefikasnost kapitalističke proizvodnje, jer trka za profitom raubuje prirodne resurse do te mere da dovodi u pitanje opstanak čovečanstva.Ograničeni resursi planete Zemlje su finalno ograničenje ekonomskog rasta i nepremostiva prepreka za opstanak kapitalizma. Kapitalizam nije dovoljno racionalan jer zahteva previše nepotrebnog rada i ne moze uspostaviti stabilnu proizvodnju i zbog toga ne moze uspostaviti ni stabilno, dobro i zdravo društvo.

Proizvod kapitalizma je čovek potpuno opsednut strahom od drugog ljudskog bića koga posmatra pre svega kao konkurenta, a ne kao saradnika.Naravno, iz ovakvog shvatanja života u kapitalizmu izrasta psihopatska, beskrupulozna, pohlepna, zavidna i atomizovana jedinka, moralno degenerisana koja u životu samo oseća strah od drugog ljudskog bića i interes da se satre to drugo ljudsko biće. Kapitalizam favorizuje surovo takmičenje bez jasnih pravila, gde bogati bivaju nagrađeni još vecom ekonomskom moći, materijalnim bogatstvom i političkom dominacijom, a siromašni bivaju kažnjeni jos većim siromaštvom.

Ekonomske krize su sastavni deo kapitalizma jer nastaju kao posledica neravnoteže između ponude i potražnje, pošto je proizvodnja roba i usluga mnogo veća nego što je kupovna moć koja može apsorbovati te robe i usluge.Razvojem tehnologije ciklična kretanja ekspanzije i recesije se ubrzavaju, pa se moze reći da je savremeni kapitalizam permanentno u krizi. Kapitalizam nije moguće popraviti, jer je potpuno nemoralan kao sistem društveno - ekonomskih odnosa, gde su ljudi podvrgnuti diktaturi kapitala koji donosi sve moguće privilegije vlasnicima kapitala i potpunu nemoć ostalih ljudi.

Kapitalizam se muči u društvima zasićenim proizvodima, dok u nemaštini jako dobro prosperira. Zbog toga kapitalizam često izaziva ratove u kojima uništava sve, kako bi pokrenuo razvoj ispočetka. Kapitalizam ne može da opstane bez ratova. Smešna je priča o bilo kakvoj demokratiji, kada demokratije nema u međunarodnim odnosima gde je međunarodno pravo pribežište slabih, a gola sila pravo jačih zemalja. Još je smešnija priča o unutrašnjoj demokratiji kada je na delu apsolutna težnja kapitalizma ka totalitarizmu fašističkog tipa kaja se pre svega ogleda u sve većoj težnji ka sveobuhvatnoj kontroli svakog pojedinca, što direktno predstavlja sukob između lažne demokratije i slobode.

K.P.S. je avangarda, klasno-svesni i organizovan deo radničke klase, seljaštva i nezaposlenih, koji ima za krajnji cilj obaranje kapitalizma i izgradnju socijalističkog, a kasnije i komunističkog društveno-ekonomskog uređenja. K.P.S. se rukovodi teorijom marksizma-lenjinizma. Decenije iskustava Međunarodnog komunističkog pokreta ukazuju da radnička klasa ne može da ostvari svoju istorijsku misiju, ako nema svoju jaku, dobro organizovanu i teorijski osposobljenu partiju, novog tipa. K.P.S. podržava principe proleterskog internacionalizma, međunarodne solidarnosti i saradnje sa radnim ljudima širom sveta. Ona će ispunjavati dosledno svoje internacionalne obaveze, učestvovati u borbi za obnovu, jedinstvo i jačanje međunarodnog komunističkog i radničkog pokreta.

K.P.S. je odlučna u odbrani svih socijalističkih sistema u svetu, učestvovaće u naporima međunarodnog komunističkog pokreta da stvori zajedničku strategiju protiv imperijalizma. Ona će uvek biti solidarnna u borbi radničke klase u svetu, sa borbom naroda za nacionalno oslobođenje, borbom za narodnu demokratiju i socijalizam.

K.P.S. je, duboko patriotska stranka, pravi i dostojan naslednik nacionalnih, demokratskih i revolucionarnih tradicija srpskog naroda.

K.P.S. je protiv imperijalističkih ratova i podržava mirnu koegzistenciju među narodima. Ratne opasnosti će biti prisutne sve dok bude imperijalizma kao osnovnog generatora ratno-profiterskih stremljenja. Borba za odbranu i očuvanje mira je neraskidivo povezana sa anti-imperijalističkom borbom i borbom za socijalizam.

K.P.S. je pre svega duboko demokratska stranka, jer smatramo da nema socijalizma bez demokratije, što je bliska istorija pokazala. Raspad bivših socijalističkih zemalja to dobro pokazuje. Takođe, smatramo da bez socijalizma nema demokratije, jer sadašnja parlamentarna demokratija je najobičnija farsa koja sa istinskom demokratijom nema dodirnih tačaka.

Od trenutka kada je osnovana, K.P.S. je i partija mladih. K.P.S. pokazuje rešenost da se posveti rešavanju problema mladih zbog njihove i naše budućnosti. Ona gleda sa poverenjem na mlade generacije i računa na njihove sposobnosti da doprinesu izgradnji socijalističke budućnosti.

2.Moderni svet našeg doba, doba tranzicije iz kapitalizma u socijalizam.

Značajne promene su se desile u kapitalističkom društvu u 20. veku. Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma, je oblikovan. Monopoli su stvoreni i odigrali su odlučujuću ulogu u ekonomskom, društvenom i političkom životu. Kapitalistička ekonomija je internacionalizovala kapital i proizvodnju. Bankarski i industrijski kapital su spojeni. Finansijski kapital je stvoren, kao i finansijske oligarhije.

Početkom 21. veka, međunarodni razvoj je obeležen varvarskim i nehumanim pokušajima imperijalizma da nametne novi svetski poredak. Čovečanstvo živi svoje sumorne trenutke zbog agresivne i otvorene imperijalističke potrebe da dominira i potčini, a naročito posle kontrarevolucije u socijalističkim zemljama Evrope i negativnih promena u odnosima međunarodnih snaga. Konstantne, otvorene intervencije i takmičenje između imperijalističkih sila oko raspodele tržišta dovode do novih ekonomskih zavisnosti i kolonizacije mnogih zemalja, do pojave novih teritorijalnih napetosti i lokalnih ratova, kao i brutalnih ubilačkih akcija takozvanih mirovnih NATO misija i drugih multinacionalnih snaga u službi uglavnom zapadnog kapitala.

Mali broj razvijenih kapitalističkih zemalja kontroliše i eksploatiše veći deo globalnog bogatstva. Dominantan položaj među njima zauzimaju Sjedinjene Države, odnosno klika u čije je interese upregnuto celokupno čovečanstvo. Ove iste snage kontrolišu i Ujedinjene Nacije. Transformacija UN u agenciju za međunarodno nametanje njihove volje predstavlja flagrantno kršenje njenih temeljnih principa i ciljeva. NATO je postao globalni čuvar i zastupnik novog svetskog poretka. Uloga brojnih imperijalističkih međunarodnih organizacija i udruženja je da namakne ropski jaram celom svetu i potpunu kontrolu nad svim zemljama sveta, a to su pre svega Svetska trgovinska organizacija (bivši GATT), Međunarodni monetarni fond (MMF), Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), kao i Evropska unija (EU), koje predstavljaju glavne poluge moći zapadnih multinacionalnih kompanija. Bivše socijalističke zemlje u Evropi pretvorene su u polje teške imperijalističke konkurencije. Njihovi ljudi su videli neljudsko lice kapitalističke restauracije i eksploatacije. Oko vodećih sila u međunarodnom imperijalističkom sistemu je drugi krug zemalja, lokalne oligarhije koje nastoje da igraju ulogu regionalnog poglavice i zaštitnika interesa svojih idejnih i političkih mentora.
Uprkos povoljnim uslovima za međunarodni imperijalizam, njegove duboke i nerešene protivrečnosti postaju akutne i sve brojnijie. Akcije od strane međunarodnih organizacija i kapitalističkih transnacionalnih kompanija, izazivajući protivrečnost između društvene proizvodnje i prirode kapitalističkog prisvajanja postaju sve dublje i oštrije.

Promocijom međudržavnih imperijalističkih propisa se produbljuje disparitet u međunarodnoj podeli rada. Svet plaća cenu takmičenja između tri glavna kapitalistička bloka - Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA), Evropske Unije (EU) i Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).

Militarizacija međunarodnih odnosa i trke u naoružanju, zajedno sa zaoštrenim protivrečnostima u okviru imperijalizma i oživljavanju nacionalizma i šovinizma, proizvode i reprodukuju nasilje i rat, jačaju nestabilnost i stvaraju rizik od opšteg vojnog sukoba.

Opšta kriza kapitalizma se nastavlja. Relativno i apsolutno siromaštvo velikih delova radničke klase i drugih slojeva naroda se nastavlja. Nove zone siromaštva se pojavljuju. Talasi migracija će nastaviti da rastu. Problemi nezaposlenosti, siromaštvo, nedostatak stambenog prostora, rad sive ekonomije, kriminal, socialni problemi, širenje narkomanije, prostitucija i marginalizacija širokih društvenih grupa danas su poprimile široke dimenzije, čak i u srcu kapitalističkog sveta . Kriza vrednosti, manipulacije masovnim medijima, komercijalizacije znanja i kulture i sveukupno uništenje životne sredine, jaka su obeležja modernog kapitalističkog društva. Rasizam i strah , mržnja prema strancima se gaje sistematski zajedno sa širenjem iracionalizma, oživljavanje svih vrsta misticizama i verskog fanatizma. Neo-fašističke i nacionalističke stranke i organizacije se ponovo pojavljuju i postaju aktivne. Pomak je učinjen ka političkoj reakciji, glavne karakteristike koje uključuju državnu represiju, ograničenje individualnih i kolektivnih prava i otvoreno delovanje tajnih službi i mašinerije imperijalističkih država. Kriminal i korupcija poprimaju ogromne dimenzije. Anti-proizvodne aktivnosti transnacionalnog kapitala postaju sve jače. Rast proizvodnih snaga kroz korišćenje novih tehnologija ide ruku pod ruku sa masovnim uništavanjem drugih. U naše vreme, veliki napreci u nauci i kulturi se guše od strane kapitalističkih lobija. Ljudska bića, kao veliki potencijal dobrobiti i slobode, kao nikad ranije postali su zarobljenici eksploatacije i siromaštva.

Sve savremene društvene stvarnosti pokazuju potrebu da radni narod da odgovor na dilemu koja ga više nego ikada pritiska:

da li da kažem "da" pokoravanju, u stalnom pogoršanju njihovog života, regresiji i opskurantizmu,
ili da kažem “da” putu otpora protiv preovlađujuće kapitalističke opcije, protiv imperijalizma i monopola, u cilju zbacivanja njihove dominacije i moći.

Kapitalizam je istorijski zastareo. Potreba i blagovremenost socijalizma su u nastajanju, kao što je nesavladiva vitalnost marksizma-lenjinizma, naučne teorije koja je još jednom dokazala svoju bezvremenost, svoju nezamenljivu ulogu kao teorijsko sredstvo za analiziranje, razumevanje i ostvarivanje revolucionarnih promena u društvu.

Kontra - revolucionarna previranja nisu promenila prirodu vremena. Ova faza, u kojoj je međunarodni revolucionarni pokret u povlačenju je privremena. Nova, ponovo oživljena faza je već dospela u okvir pojačane klasne borbe, kao otpora međunarodne radničke klase militantnoj prirodi kapitalizma. Dvadest prvi vek će biti vek u kome će se pregrupisati revolucionarne snage u cilju odbijanja ofanzive međunarodnog kapitala, kao i pripreme za odlučan kontra-napad. Naš vek biće svedok novog talasa revolucionarnih pokreta i brojnih novih socijalističkih revolucija.

Moderni revolucionarni i anti-imperijalistički pokreti Redovi svetske radničke klase se šire. Nove zemlje i narodi koji su iskusili tešku zavisnost i okrutnu eksploataciju od strane transnacionalnih kompanija se priključuju redovima snaga koje imaju objektivno vodeće mesto u velikoj anti-imperijalističkoj borbi, otvarajući put u socijalizam. Pravo svakog naroda je da odluči koji će put razvoja izabrati, kao i da učestvuje na ravnopravnoj osnovi u međunarodnoj podeli rada a to je sinonim za borbu protiv imperijalističkih centara, kapitalističkih udruženja i njihovih raznih međunarodnih mehanizama. To je integralno povezano sa potrebom promene društvenog sistema, što se predlaže kao tema za hitnu diskusiju.

Okupljanje i borba protiv novog poretka svetskog imperijalizma i njegovih službenika je danas glavni cilj u savremenim revolucionarnim procesima. Ovo je put međunarodne radničke klase i naroda na kome će braniti svoju slobodu i svoja prava, put koji će dovesti do pozitivnih promena u međunarodnoj korelacii snaga, put za stvaranje uslova ka novim pobedama i kurs revolucionarnog pokreta.

Na tom kursu sledeći će objektivno biti udruženi:

Revolucionarni radnički pokreti u kapitalističkim zemljama.

Zemlje koje grade socijalizam pod posebno teškim uslovima dominacije međunarodnog kapitala.

Anti-imperijalistički pokreti u zemljama koje su ugnjetavane od strane imperijalističkih centara.

Zajednička akcija ovih snaga je u stanju da se bori protiv imperijalističkog ekspanzionizma.
Odlučujuću ulogu može i mora da igra međunarodni komunistički pokret. Borba protiv imperijalizma i za socijalizam ne može imati značajne uspehe ako je komunistički pokret organizaciono i ideološki fragmentiran. Ponovna izgradnja međunarodnog komunističkog pokreta i pojavljivanje iz sadašnjeg stanja krize i povlačenja, obnova svog jedinstva na osnovu marksizma-lenjinizma, njegovog proleterskog internacionalizma, kao velika strategija, a posebno izraz je najhitniji zadatak predviđen ovim uslovima borbe protiv međunarodnog jedinstva kapitala. U tom pravcu, koordinacija i zajedničko delovanje, dijalog i rasprave o njegovom ideološkom identitetu, strategija savremene anti-imperijalističke i revolucionarne borbe mogu i moraju da idu napred. To je proces koji je apsolutno povezan sa odlučnom borbom protiv reformističkih i oportunističkih gledišta, kao i protiv različitih teorija koje imaju za cilj da asimiluju i manipulišu radničkom klasom.

K.P.S. će ići napred i sa svim svojim snagama će podržati inicijative koje jačaju i izražavaju ove smernice. Ona će nastaviti i intenzivirati sopstvene inicijative, posebno u korist koordinacije i zajedničkog delovanja protiv novog svetskog poretka na Balkanu, Evropi i Mediteranu.

4. Srbija u imperialstičkom sistemu

Agresijom NATO-a na Srbiju i Crnu Goru ( SR Jugoslaviju ) ostvaren je plan imperijalistočkih centara o uništenju SR Jugoslavije, a posle toga i rasturanju Srbije i svođenje Srbije na oko 40 000 km kvadratnih sa oko 4 000 000 stanovnika ( Beograd i bliža okolina ). Time bi Srbija prestala da postoji kao iole ozbiljna država. Protivpravno i nasilno odvajanje Kosova i Metohije zverskim napadima NATO-a na SR Jugoslaviju, zgaženi su svi principi na kojima počiva moderno čovečanstvo i ozvaničena je samovolja gospodara novog svetskog poretka kroz uništavanje zemalja koje im nisu po volji. Vojvodini su dati prerogativi državnosti, kako bi se jednog dana u bliskoj budućnosti što lakše odvojila od ostalog dela Srbije. Ostali deo Srbije se deli voljom zapadnih planera i domaćih izvršilaca na nekakve regione, čime se faktički stvaraju države u državi, što najverovatnije predstavlja kraj Republike Srbije kao države.

Stavljanjem pod svoju kontrolu političkih partija koje su na vlasti u Srbiji, kao i dela opozicije, ostvaren je plan Zapada, a to je da Srbija postane država koja će u potpunosti i bezpogovorno ostvarivati interese zapadne plutokratije, bez obaziranja na interese srpskog naroda i građana Srbije. Isuviše je očigledno da su se interesi vladajuće vrhuške i naroda potpuno razišli.

Srbija prepušta svoja prirodna bogatstva stranim monopolistima i vlastima bliskim oligarsima koji imaju za cilj što brže i temeljnije iskorištenje prirodnih resursa kojima Srbija raspolaže. Njima ostaje profit, Srbiji uništeni prirodni resursi, zagađena životna sredina i otpušteni radnici.

Fabrike koje su u socijalizmu radile uspešno, dovode se u stanje stečaja kako bi bile što jeftinije za prodaju. Ovakvim sistematskim uništavanjem domaćih preduzeća i banaka široko je otvoren put u potpunu deindustrijalizaciju zemlje. Sada strani vlasnici odlučuju o tome koja će industrija raditi, jer ne zaboravimo, ovde su došle multinacionalne kompanije kojima su interesi Srbije i njenih građana na poslednjem mestu.

Interesovanje globalnog kapitala za obradivim površinama planete Zemlje je u punom jeku. Porast stanovništva koje mora da zadovolji potrebu za hranom je izvor težnje globalnog kapitala da stavi pod svoju kontrolu i sve obradive površine do kojih može doći kako bi diktirali količine i cene hrane. Veliki deo obradivih površina Srbije već je u stranim rukama nad kojima država Srbija nema nikakvu kontrolu. Modifikovana hrana postaje naša realnost sa svim pogubnim posledicama koje takva proizvodnja donosi. Nad multinacionalnim kompanijama, vlasnicima obradivih površina, država Srbija nema nikakve ingerencije.

„Profesionalizacijom“ vojske završen je proces uništavanja vojske kao najjače organizovane snage društva. Instaliranjem kompradorske vlasti u Srbiji kompletan vojni vrh i svi sposobni oficiri koji su se junački oduprli NATO agresorima isporučeni su Hagu ili su najureni iz vojske. Mnogi su u tim borbama položili svoje živote braneći zemlju, voljom kompradora zatire se svaki pomen na njih, a Srbima se daje lekcija o poslušnosti. Niko od tih ljudi nije proglašen za Narodnog heroja. Ispada da u Srbiji nema heroja, već samo ratnih zločinaca. Ukidanjem vojne obaveze uništava se odbrambena moć zemlje. Ovako mali broj „profesionalaca“ ne garantuje spoljnu bezbednost zemlje.Odbrana Republike Srbije mora biti čast i obaveza svakog građanina Srbije, i svaki građanin mora biti obučen da u domenu svojih mogućnosti brani zemlju. Ako to ne uradimo i prepustimo odbranu zemlje „profesionalcima“, može nam se desiti da veliki deo populacije bude isključen iz sistema odbrane, što bi bilo pogubno po Srbiju. Ovakva „profesionalizacija“ vojske ima za posledicu da policija postaje dominantna sila u zemlji. Po interes naroda ovo je katastrofa, po interese domaćih vlastodržaca ovo je idealan scenario.

Jedna od najvažnijih stvari u uništavanju jednog naroda je u oblikovanju i kreiranju svesti tog naroda. Promena svesti je dugotrajan proces koji može trajati između 50 do 100 godina. Domaći službenici novog svetskog poretka očito su dobili zadatak da promovišu „zapadne vrednosti“ u kratkom roku, odnosno u 2-3 mandata. Šta to znači ? Pošto je zapadna civilizacija nastala na katoličko – protestantskoj filozofiji shvatanja života koja je u velikoj meri u dubokoj suprotnosti sa pravoslavljem kao filozofijom, sociologijom, etikom, pa u krajnjoj liniji i estetikom, oni pokušavaju da nam što pre izbace iz našeg uma jednu tradiciju i merila vrednosti, a nakaleme druga, strana srpskom biću. U tu svrhu kompletnu srpsku tradiciju relativizuju i dovode u pitanje, kako bi je prikazali manje vrednom u odnosu na katoličko – protestantsku, kako bismo svi mi osećali stid što pripadamo manje „vrednom“ sistemu vrednosti.

Ovde ne posmatramo samo političke stranke koje su u vlasti u republičkom parlamentu, već i stranke koje su u opoziciji, a koje na nižim nivoima vlasti često ostvaruju potpunu saradnju, iako su bar deklarativno, na potpuno suprotnim ideološkim stanovištima. Jednostavno, bez obzira ko je na vlasti ponašaće se potpuno isto kao i njihovi prethodnici, jer u ideološkom smislu među njima nema bitnijih razlika. Zapadne plutokrate kontrolišu, kroz finansijsku podršku, kako stranke na vlasti, tako i stranke u opoziciji, pa je za veliku većinu građana Srbije potpuno nebitnio ko se nalazi na vlasti, jer se ni u društvenom, ni u ekonomskom sistemu ništa neće promeniti. Neoliberalni koncept koji je doživeo krah na svetskom nivou egzistira kod nas kako u vladajućim, tako i u opozicionim strankama, pa prema tome ne možemo očekivati nikakvu promenu ni spoljne ni unutrašnje ekonomske politike.

Marionete na vlasti su veoma dobro shvatile da degradacijom u obrazovnoj sferi omogućuju sebi da uz pomoć medija kreiraju i nameću retardiran sistem katoličko – protestantskih vrednosti gde je jedino vrhovno božanstvo NOVAC kome je celokupna ljudska aktivnost podređena. Nikakvoj ljudskoj solidarnosti kreiranoj od strane države ovde nema mesta, čak ni deklarativno. Novo nametnuto mišljenje da je znanje roba, a ne nužnost opstanka i razvoja društva, dovešće nas u položaj potpunih autsajdera. Da bi se efekti dobrog obrazovanja osetili potrebno je od 15-20 godina. Ovim sistemom obrazovanja, gde se visokim školarinama određuje ko može steći kvalitetno obrazovanje, reprodukuje se zatvoren sistem gde samo bogati mogu ostati klasa na vlasti jer će imati znanje, novac, moć i logističku podršku kako bi u beskraj vladali nad nama.

Smanjivanje svih oblika socijalnih davanja od strane države doprinosi beznađu i osećaju većine stanovništva da Srbija postaje servis bogatih i da je država Srbija maćeha za većinu njenih državljana. Sudbina kako srpske države, tako i njenih stanovnika je od periferne važnosti za marionete na vlasti. Pripadnost globalnom kapitalu multinacionalnih kompanija dokazuju na svakom koraku i u svakom trenutku, tako da se svi budući koraci marioneta na vlasti mogu lako predvideti znajući interese zapadne plutokratije. Svaka solidarnost među ljudima biće od strane domaćih kompradora posmatrana isključivo kao pretnja njihovoj vlasti i uništavana ili marginalizovana u začetku. Sve socijalne funkcije države od strane vladajuće klike, pod raznim izgovorima biće redukovane na najmanju moguću meru, pa se postavlja potpuno logično pitanje: čemu uopšte ovakva država?

Verovanje da će uvođenjem višepartijskog sistema Srbija postati demokratska zemlja pokazuje svu našu naivnost. Mnogo više demokratije je bilo u bivšem jednopartijskom sistemu, nego u ovom „demokratskom“,samo po nazivu, društvu. Ako partije treba da izražavaju interese dela društva koje predstavljaju, onda je ova „demokratija“ najobičnija farsa, jer stvarnost to ne potvrđuje. Većina partija u Srbiji su interesne grupe koje svoje interese nameću svima ostalima, a uglavnom su pod kontrolom zapadne oligarhije čije interese takođe ostvaruju. Sve što im se nađe na putu ostvarenja interesa biva uništeno ili marginalizovano. Ostvarivanje slobode čoveka se sve više ograniočava, a moderna tehnologija omogućava sve veću kontrolu pojedinca. Takozvani „slobodni“ izbori izazivaju gađenje kada se vide sve moguće tehnike kupovanja glasova gde se mnogi “glasači” jeftino kupuju. Mnogi očajnici prodaju svoje glasove za sitne pare i tako omogućavaju ovima na vlasti da do u beskraj vladaju. Zato i ne treba da čude rezultati izbora, pogotovu na lokalnom nivou.
U principu ostvaren je ideal ludaka, neformalnih gospodara zapadne civilizacije, da mnogi narodi i države postanu savremeno roblje u odnosu na svetske centre moći. Najefikasniji način porobljavanja je ekonomska zavisnost. Ekonomija je idealna za porobljavanje sveta. U tu svrhu svetskoj plutokratiji su bili neophodni domaći službenici, jer bez njih ne bi se mogao uspešno ostvariti koncept porobljavanja. Vladari Srbije su od 2000 godine, ime svih nas, zadužili zemlju sa preko 33 milijarde dolara. Gro tih sredstava se odlio u ruke vladajuće nomenklature kroz provizije, nameštenih tendera i korupcionaških dobitaka. Nažalost, cenu svega ovoga neće platiti oni koji su se na ovaj način enormno obogatili, već će građani Srbije to morati da plate. Rezultat svega toga je da su bogati još bogatiji, a svi ostali postaju sve siromašniji. Isti scenario ,ali u desetostruko većem obimu je namešten Grčkoj i mnogim drugim zemljama Evropske Unije čiji građani de fakto postaju moderni robovi.
Marionete na vlasti su apsolutno izigrali težnju građana za većim stepenom demokratije i prethodni jednopartijski socijalistički sistem sa svim svojim manama izgleda sa ove distance kao ostvarenje raja na zemlji. Nismo ni znali šta gubimo prihvatajući jedan poguban sistem koji nikome, sem jednom minornom delu društva, nije doneo ništa dobro.

Uloga srpske vladajuće “elite” upravo ima za cilj da omogući što duži opstanak sistema u kome haraju finansijske mahinacije, korupcija i prevare. Kao rezultat svega toga je neverovatno bogaćenje vladajuće klike, domaćih i stranih tajkuna i neverovatno brzo osiromašenje svih drugih. Parama, otetim od naroda, pokušavaju da zauvek vladaju, neshvatajući da nas sve zajedno guraju u ambis iz koga se ni oni neće izvući. Jedini spas Srbije je potpuna promena društveno-političkog sistema, odnosno prelazak u socijalistički sistem.

5. Programske smernice

Srbija se danas nalazi pred istorijskim izazovom nalaženja svog državnog, socijalnog i duhovnog identiteta. Država je suočena sa izazovom gubitka dela suvrene teritorije, nema garantovano definisane granice prema susedima, nije čvršće integrisana ni u jednu širu regionalnu ili kontinentalnu celinu, ekonomskog, vojnog ili političkog karaktera. Takva situacija odlučno opredeljuje i njen minoran uticaj na međunarodnom planu. Srbija bukvalno pluta, kao i ogroman deo njenog stanovništva, koji je izgubio kompas sopstvenog usmerenja. Na političkoj sceni nema snage, sem Komunističkog Pokreta Srbije, koja je u stanju da odredi pravac i izabere smer novog društvenog okupljanja i kretanja.

Na unutrašnjem političkom planu vlada anarhija oličena u postojanju čitavog varijeteta političkih partija koje programski i ciljno lutaju, opredeljujući se za kompromitovana istorijska rešenja, nemajući snage, materijalnih mogućnosti niti dublje ukorenjenosti u interesima naroda. Neretko se sprovode direktive spoljnih faktora bez ikakve odgovornosti prema interesu države i sopstvenog stanovništva, a na korist pojedinca na istaknutim položajima u samim partijama. Oko njih se okupljaju rojevi potpuno beskorisnih pristalica spremnih da pri prvom „izbornom uspehu“ zauzmu ničim zaslužene pozicije u državnoj upravi. Ovi, pak, niti znaju šta bi sa sobom, niti sa narodom čije bi interese trebalo da zastupaju i ispunjavaju.

Komunistički Pokret Srbije je spremna da pred narodom i državom preuzme odgovornost vođenja i upravljanja zemljom u njenom najkritičnijem trenutku. Oslonce predstavljaju narod i svest o istorijskoj misiji, koja ju je vodila kao i 1941. godine, da se uhvati u koštac sa najgorim neprijateljima njenog opstanka. To su domaći protagonisti stranih interesa u svim sferama javnog života, nekritički primenjena strana rešenja na domaće prilike i poguban duhovni i moralni uticaj koji strani faktor ima na svakodnevni život. Preispitivanje privrednog i političkog modela se svakako nalaze u prvom planu delovanja K.P.S.-a. Jasan uvid u ono sa čime su suočeni narod i cela zemlja biće nesalomiv putokaz u svakodnevnoj borbi za reafirmaciju nezavisnosti, suverenosti i državnog integriteta kao i blagostanja naroda.

Problem dovođenja najodgovornijih članova društva na najodgovornije političke i druge pozicije u društvu kakvo zamišljamo neće se rešiti nikakvim učlanjivanjem u odgovrajuće partije, već samo samo osloncem na narodnu snagu u čemu nalazimo izvor i inspiraciju za nova pregnuća. Potreban je svojevrstan duštveni apel koji bi morao imati snagu najdubljeg poverenja u ljude koji su potrebni ovoj zemlji, ali i spremni da svoje talente i potencijale stave na raspolaganje narodu. Karakter društva za koje se zalažemo opredeljen je interesima najširih radnih slojeva, a nikako uskih i privilegovanih grupa koje sada vladaju finansijskom i političkom scenom Srbije. U stranim investicijama ne vidimo presudan faktor za rešavanje privrednih problema. Znanje, volja, motiv i trud domaćeg faktora od daleko su veće važnosti za pokretanje posustalog društvenog dinama.

Angažovanost mladih i pre svega stručnih kadrova moraju davati osnovni ton naporu za rekonstrukciju društva. Shvatamo da je čišćenje različitih segmenata društvene stvarnosti od nepotrebnog prinosa sa strane dugotrajan proces, što ne znači da njegovom izazovu ne bi pristupili sa svom odlučnošću i beskompromisnošću. U tome bi naročitu ulogu morali da imaju umetnički krugovi. Sport bi morao da potraži opravdanje za svoju egzistenciju u najširem opredeljenju za socijalno-fizičku regeneraciju društva. Spotrska društva bi morala biti finansirana od strane države, a u školama sportske aktivnosti moraju biti besplatne i pojačane. To bi bila dobra baza za visoko profesionalni sport koji bi bio u funkciji afirmacije države i povećanja kohezije celog društva. Ne tražimo samo obnovu starog, već još više iniciranje novog društva, svežih ideja neopterećenih nikakvim nanosima od ranije, pogotovo stranim interesima.

Nekritrička preuzimanja stranih idejnih i društvenih modela odbacujemo, tražeći ono što najviše odgovara karakteru života i rada na prostorima na kojima živi srpski narod. Uvažavamo i priznajemo, ali i tražimo dalju afirmaciju nacionalnih manjina u našoj sredini. Putevi toga moraju se znatno razlikovati od dosadašnjih načina i modela putem političkog organizovanja koje se kompromituje, a često puta ima i skriven cilj u istorijskom revanšizmu činilaca koji su istorijski definitivno poraženi. Srpski narod je otvoren za saradnju sa drugim narodima samo na principima zajedničkog uvažavanja međusobnih razlika i interesa.

Pitanje vlasničkih odnosa u Srbiji je rešeno na neprihvatljiv način kroz pljačku društvene imovine čime su oštećeni najsiromašniji slojevi i oni koji su živeli od sopstvenog rada. Zato bi pravedno oporezivanje novih vlasnika moralo biti jedan od najprečih zadataka u procesu menjanja društvenih odnosa, dok bi njegov cilj bilo uspostavljanje ne samo pravednijeg već i efikasnijeg režima vlasništva. Problem zapošljavanja je gurnut na marginu društva a poznato je da se on vezuje pre svega za probleme afirmacije mladih naraštaja. On mora dobiti prioritetan značaj jer ima mnogostran uticaj na dalji razvoj društva.

Ciljevi i karakter K.P.S.

K.P.S. je dobrovoljna politička organizacija svih građana Srbije koji prihvataju program i načela K.P.S.-a . Ideja komunizma bazirana je na humanom, civilizovanom i naprednom društvu. Glavni cilj K.P.S.-a je izgradnja integralnog komunističkog društva koje će predstavljati istinsko ostvarenje socijalne pravde, slobode i slobodoumlja, gde će svima biti zagarantovani obrazovanje, posao, zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, lična i imovinska sigurnost kao i pravo da građani biraju i da budu izabrani na svim nivoima vlasti i odlučivanja.

K.P.S. nije pravni naslednik ni jedne od komunističkih partija sa teritorije bivše SFRJ. K.P.S. nastaje u uslovima već formiranog višepartijskog sistema i prihvata sva pravila zakonom dozvoljene političke borbe.

TERITORIJA SRBIJE

Ni jedan pedalj teritorije Srbije ne sme se odvojiti na bilo koji način i niko nema pravo da potpiše odvajanje ma kog njenog dela, ma kako to bilo definisano. Ukoliko nam to bude nametnuto od strane novog svetskog poretka, a mi nismo u stanju da se zbog sklopa unutrašnjih i spoljnih prilika suprotstavimo oružanom silom, smatraćemo da se radi o našoj okupiranoj teritoriji koju ćemo povratiti kada se promeni svetski odnos snaga. Otcepljenje je otcepljenje i to se ne sme potpisati, a okupirana teritorija je okupirana naša zemlja. Kosovo i Metohija je neotuđivi deo teritorije Republike Srbije i K.P.S. ga jedino tako i priznaje.

Svi narodi na celoj našoj teritoriji su ravnopravni u pogledu svojih prava i obaveza prema Državi.

UPOTREBA SLUŽBENOG JEZIKA

Svaki stanovnik Srbije je obavezan da za službeni jezik koristi srpski jezik i ćirilicno pismo, s'tim što se upotreba drugih jezika i pisama reguliše zakonom.

Službenom upotrebom jezika po zakonu se smatra upotreba jezika i pisma u radu: državnih organa, svih ustanova i preduzeća, kao i javnih službi.

ŠKOLSTVO

K.P.S. će se boriti za trajno uspostavljanje društvenopolitičkog sistema koji će imati stvarno, a ne deklarativno pravo na potpuno besplatno školovanje sveg stanovništva do nivoa potpunog visokog obrazovanja u sklopu državnog budžeta. Udžbenici će biti jedinstvenog nastavno-vaspitnog karaktera na teritoriji cele Države. Odraslim i zaposlenim građanima se daje obaveza stalnog stručnog usavršavanja prema potrebama njihovog radnog mesta, a u skladu sa najnovijim naučno tehnološkim dostignućima, kako bi bili pokretačka snaga prosperiteta društva u celini.

RADNI ODNOS

K.P.S. se zalaže za zagarantovano pravo na rad i zagarantovana prava građana koja proizilaze iz tog prava kako u državnom tako i u privatnom sektoru. Prava i obaveze radnika, kao nosioca proizvodnje, moraju biti neprikosnovena. Pojave, kao što su: mobing (zlostavljanje na random mestu), prodaja radnih mesta, nepoštovanje i grubo kršenje prava radnika, samovoljno otpuštanje ili premeštanje radnika, moraju se ostro sankcionisati u cilju njihovog potpunog iskorenjivanja.

POLJOPRIVREDA

Srbija je zemlja sa izrazitim potencijalom za proizvodnju zdrave hrane. Sadašnji status uvoznika treba promeniti u status izvoznika. Kroz formiranje seoskih preduzeća za proizvodnju, preradu i plasman hrane, tipa dobrovoljnog zadrugarstva, država bi napravila svoju najbolju investiciju. Revitalizacija i obnova sela, ulaganje u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, preradu proizvoda i infrastrukturu, sela bi ponovo postala ekonomski isplativa mesta za život i učinila bi ih bitnim faktorom privrednog rasta države. Planskim ulaganjem u poljoprivredu značajno bi se smanjila i nezaposlenost. Stav K.P.S. je da se hrana mora proizvoditi, preradjivati i plasirati sa istog mesta….iz sela, bez posrednika i preprodavaca. Status seljaka mora biti izjednačen sa statusom radnika i po pravima i po obavezama a i po uslovima rada.

NAUKA I TEHNOLOGIJA

Dostupnost informacija o novim naučnim i tehnološkim dostignućima, širokim narodnim masam, treba biti jedan od osnovnih ciljeva države. U eri intenzivnog tehnološkog razvoja i razvoja komunikacija, svakom domaćinstvu mora da se obezbedi mogućnost posedovanja Računara i Internet konekcije, kako bi se, kroz praćenje svih dostignuća stimulisalo inovatorstvo, pospešila lična želja za edukacijom i samo edukacijom, stečena znanja proširivala i usavršavala. Bogata nacija je pre svega nacija bogata znanjem. Stručna i naučna literature bi na ovaj način postala dostupna svima a sistem obrazovanja bi se kroz internet školovanje proširio i na one građane koji iz nekog razloga nemaju mogućnost da se redovno školuju.

SVOJINA

K.P.S. je za postojanje državne,društvene, privatne ,zadružne i akcionarske svojine. Da pojasnimo; zalaganje za ove oblike svojine odnosi se na buduće socijalističko društveno uređenje, dok neki od ovih oblika svojine neće biti svojstveni komunističkom društvenom uređenju i kao takvi neće ni postojati. Sve ono što služi za zadovoljenje nacionalnih interesa mora biti u državnom vlasništvu, odnosno sa većinskim državnim vlasništvom ili pod državnom kontrolom.

SOCIJALNA I ZDRAVSTVENA POLITIKA

Socijalna i zdravstvena zaštita moraju pokrivati sve vidove opšte obavezne zdravstvene zaštite i besplatnog lečenja za sve svoje stanovništvo. Kako je zdravlje nacije od izuzetnog značaja za društvo u celini, onda se mora maksimalno povesti računa da se ono očuva na što je moguće višem nivou. Iz državnog budžeta moraju se dotirati kulturne ustanove, predškolske i školske ustanove, ustanove za smeštaj starih, bolesnih i nemoćnih lica i za slične namene.Svakom građaninu treba obezbediti povoljne uslove za kupovinu stambenog prostora direktno ili indirektno kroz stambene fondove preduzeća u kojima su zaposleni, stambene zadruge ili solidarnu izgradnju.

U slučaju privremenog prekida radnog odnosa, namenski fondovi će obezbediti kontinuitet u primanjima radnika do nalaženja novog zaposlenja ili aktiviranja starog.

SPORT I FIZIČKA KULTURA

Sport nesme i nemože biti privilegija pojedinaca koji ga sebi mogu priuštiti, bavljenje sportom mora biti dostupno svakom detetu i omladincu koje ima volju i želju da se njime bavi. Svedoci smo poslednjih godina da sve više mladih sportista odlaze u inostranstvo i da se druge zemlje kite uspesima srpske dece a sve zbog činjenice da ta ista deca u Srbiji nisu imala mogućnosti za napredovanje. K.P.S. će se zalagati za kompletnu reformu sportskog razvoja omladine sa ciljem da Srbiju i srpsku decu vrate tamo gde i pripadaju, u sam vrh svetskog sporta.

PRIRODNI I LJUDSKI RESURSI

K.P.S. će se svim svojim snagama zalagati da se svi prirodni resusrsi od nacionalnog značaja vrate tamo gde i pripadaju, u vlasništvo države Srbije i njenih građana. Odlivanje kadrova, u industrializovane zemlje zapada, se mora zaustaviti njihovim zapošljavanjem i angožovanjem u perspektivne projekte države Srbije.

POLICIJA

Dobro opremljena, plaćena i obučena policija je garant stabilnosti našeg društva. Sadašnje stanje izaziva duboku zabrinutost i sumnju u efikasan rad policije. Policiji se moraju omogućiti sva zakonom dozvoljena sredstva u borbi protiv kriminala i korupcije kako bi bila očuvana lična i kolektivna bezbednost svakog pojedinca i društva u celini. Policija mora postati sredstvo zaštite svakog gradjanina a ne samo instrument zaštite klase na vlasti.

VOJSKA

Ukidanje vojne obaveze i uvođenje profesionalnih vojnika je klopka kapitalističkih država kako bi se urušila odbrambena moć zemlje. Vojna obaveza je najviša dužnost i čast svakog građanina i pojedinca naše otadžbine. Što se tiče profesionalaca u vojsci, K.P.S. smatra da su neophodni samo u starešinskom kadru koji mora biti stručan i profesionalan, obučen po najnovijim svetskim tehnološkim dostignućima u koraku sa svetom. Zadatak vojske je prvenstveno da brani celovitost i nepovredivost zemlje i njenu nezavisnost zagarantovanu Ustavom kao najvišim pravnim aktom ove zemlje. Prednost vojne obaveze u odnosu na profesionalnu armiju ogleda se u tome što vojna obaveza ima opštenarodni karakter, pa samim tim, nikada ni jedan agresor ne može mobilisati toliku vojnu silu koja je neophodna da uguši opštenarodni otpor te veličine.

KORUPCIJA I KRIMINAL

Mnogobrojne bande i razbojnici preuzeli su ekonomsku moć tako što su društvena preduzeća dovedena u stečaj i onda kupljena u bescenje. To je rak rana Srbije.Izvršena je preraspodela društvenog bogatstva u korist malih grupa tajkuna vezanih za političke partije na vlasti. Time je celokupno društveno bogatsvo za male pare postalo privatno vlasništvo. To je bilo moguće izvršiti samo putem sveopšte korupcije. Prioritetan cilj K.P.S.-a je borba protiv kriminala i korupcije svim zakonom dozvoljenim sredstvima i njihovo potpuno iskorenjivanje, kao i za vraćanje otete imovine narodu. Takođe, treba shvatiti da bez korupcije i kriminala kapitalizam kao sistem ne može da postoji.

EKOLOGIJA

Ni za šta se ne bi smelo dopustiti da Srbija postane kolektor prljavih industrija Zapada. Zato je jedan od ciljeva K.P.S.-a izgradnja i očuvanje zdrave prirodne sredine, kroz permanentnu nadzor starih i uvođenje novih čistih tehnologija, državnu kontrolu eksplatacije prirodnih resursa, nadoknadjivanje i obnavljanje uništenog i kroz ulaganje u programe opšte zaštite flore i faune.

NATALITET

Zemlja bez ljudi ne predstavlja ništa. Sve naše zalaganje za gore nabrojane ciljeve biće poništeno ako Srbija nastavi da ovim tempom gubi stanovništvo.Trend negativnog nataliteta hitno mora biti zaustavljen kako merama propagandne, tako i merama državne politike kroz finansijsku pomoć i benificije za svako novo rođeno dete. Ako se nastavi ovakav negativan natalitet izuzetno brzo ćemo doći u situaciju da nećemo nikakvim sredstvima moći da sprečimo izumiranje nacije. Znači, svim sredstvima stimulisati rađanje trećeg deteta. To mora biti prioritet Države.

BUDUĆNOST PRIPADA KOMUNIZMU

K.P.S. je okrenuta budućnosti, a ne prošlosti. Komunisti su kroz istoriju uvek bili nosioci naprednih ideja. Internacionalizam naše ideje ogleda se u zajedničkoj viziji svih komunističkih zemalja i pokreta kod nas i u svetu. Neoborive istorijske činjenice govore u prilog veličini naše ideje. Program K.P.S.-a je manifest revolucionarne borbe za pobedu komunizma. Socijalizam je zakonita etapa u razvoju ljudskog društva ka prelazu u komunizam. Kriza u koju je put ka komunizmu trenutno zapao je prvenstveno iz subjektivnih, a manje iz objektivnih razloga. Vreme socijalizma, a zatim komunizma kod nas i u svetu tek dolazi.

K.P.S. je jedina organizovana snaga u našoj zemlji koja se dosledno rukovodi principima komunističkih ideja i bori za njihovo ostvarenje.

Septembar, 2012 godine.